Вруће{0}}ваљани котурови се производе користећи плоче (првенствено континуирано ливене плоче) као сировину; након загревања у пећи за поновно загревање (или хомогенизовања у јами за намакање), материјал се ваља у челичну траку помоћу воза за грубу обраду и воза за млин за завршну обраду. Како врућа челична трака излази из завршног штанда млина за завршну обраду, она се подвргава ламинарном хлађењу до унапред одређене температуре пре него што се намотава у топло{2}}ваљани котур помоћу машине за намотавање.
Тренутно постоје две основне врсте топло{0}}ваљаних технологија „бесконачног ваљања“. Први укључује конвенционалне вруће континуиране линије ваљања, где се међуплоче-који су управо прошли кроз млин за грубу обраду-брзо спајају заједно између фаза грубе обраде и завршне обраде како би се постигло бесконачно ваљање током процеса завршне обраде. Други тип омогућава директно ваљање континуирано ливених плоча; ово обухвата ЕСП (Ендлесс Стрип Продуцтион) континуирани процес ливења и ваљања, као и технологију ливења и ваљања танких трака{5}}. У поређењу са традиционалним процесима континуираног ливења и ваљања танких{7}}плоча, ЕСП бесконачна производна линија трака значајно смањује потрошњу енергије и воде; У зависности од спецификација финалног производа, потрошња енергије може се смањити за 50% до 70%, док потрошња воде може бити смањена за 60% до 80%.
Технологија ливења и ваљања танких трака{0}} представља граничну технологију у области металургије и истраживања материјала у 21. веку. Он интегрише процесе као што су континуирано ливење, ваљање, па чак и топлотна обрада у јединствену операцију, чиме се елиминише корак поновног загревања који је типично потребан између фаза континуалног ливења и топлог ваљања. Цасттрип процес, на пример, користи две против{4}}ротирајуће ваљке за ливење; растопљени челик који се сипа између ваљака учвршћује се на њиховим површинама, формирајући две одвојене чврсте љуске које се затим притискају заједно помоћу ваљака да би се формирала континуирано очврснута челична трака. У поређењу са традиционалним процесима, методом Кастрип постиже се уштеда енергије од 80% до 90% уз истовремено смањење емисије гасова стаклене баште за 70% до 80%.